Danas pišemo o jednoj izuzetnoj ličnosti čije večno počivalište predstavlja Zemunsko groblje u Beogradu.
Miloš Radojičić (1820-1879) bio je srpski lekar, pisac i “prvi istoričar zemunski”. Školovao se u Pešti gde je 1847. g. postao doktor medicine. U Pančevu je živeo i radio kao lekar kada ga je zatekla Mađarska revolucija 1848. g. Na Majskoj skupštini je bio zapisničar na sednicama, a po proglašenju Srpske Vojvodine pozvan je da preuzme sanitetski resor u vojsci. General Stratimirović mu je poverio organizaciju vojnih bolnica u Karlovcima, Irigu, Sentomašu, Čurugu i drugim mestima u Vojvodini. Miloš je uspeo da spreči širenje kolere i groznice. Nakon toga je imenovan za šefa saniteta Srpske Vojvodine.
Nakon revolucije se vratio u Pančevo, da bi 1850. g. prešao u Zemun. Ratno ministarstvo u Beču imenovalo ga je za doktora vojnog komiteta Zemuna. Tu se 1855. g. oženio Marijom Kritovac iz Rume i sa njom dobio sina Kostu (koji će takođe biti lekar u Zemunu) i ćerku Jelenu (koja se udala u čuvenu zemunsku apotekarsku porodicu Benko). Godine 1872. odlikovan je viteškim krstom Ordena Franje Josifa.
Druga zanimanja pored medicine
Pored medicine bavio se književnošću, poezijom, prirodnim naukama i istorijom. Posebnu pažnju poklanjao je istoriji Zemuna i prikupio je dosta istorijske građe o njemu. Njegova istorijska rasprava o Zemunu izašla je u “Graničaru”, listu Jovana Pavlovića, pod naslovom “Crte iz povesnice Srema s obzirom povesnice varoši Zemuna”. Po obimu ona obuhvata istoriju Zemuna od doba nastanka mesta u vreme Rimljana, a završava se bitkom na Senti 1697. g.
Iz medicine pisao je “Kratko poučenije o koleri” (1848) dok je bio šef saniteta Srpske Vojvodine i ovaj rad se besplatno delio narodu, kako bi se epidemija suzbila. Osim toga u Zemunu je više puta držao predavanja o higijeni i alkoholizmu.
Jako se zalagao za unapređivanje samog Zemuna, posebno za osnivanje trgovačke škole, koja će posle njegove smrti i biti osnovana. Takođe, bio je i među osnivačima prve građanske čitaonice u Zemunu. Bio je veliki poštovalac Vuka Karadžića i Branka Radičevića, sa kojima se uvek viđao kada bi došli u Zemun. Doktor Miloš Radojičić preminuo je u Zemunu 29. jula 1879. g, a sahranjen je na pravoslavnom delu Zemunskog groblja.