Tri sudbine: Kako dolazimo do ljudskog iza fotografija, brojeva i natpisa na nadgrobnicima?
Večnost 
Prošlog meseca smo obilazili Novo groblje u Beogradu i tom prilikom smo (kao i uvek) razgledali nadgrobnike. Za oko nam je zapalo nekoliko nadgrobnika na parceli 108, od kojih vam danas predstavljamo tri.
Devojka od 20, mladić od 23 i oficir od 51 godine, svo troje dele prostor od tek nekoliko kvadratnih metara na parceli 108 Novog groblja. Njihove sudbine, kao i sudbine svih drugih ljudi koji počivaju na ovom i drugim grobljima širom Srbije podsećaju nas da život ne uzimamo zdravo za gotovo i da se trudimo da za života ostavimo dovoljno dubok trag da nas se nove generacije s ponosom sećaju.
Devojka s gitarom
Prvi nadgrobnik, beli mermer pravougaonog oblika s krstom na uzglavlju i izlizanih slova na sebi ima dve fotografije mlade žene. Na prvoj, onoj koja se vidi na prednjoj strani spomenika devojka sedi s gitarom u ruci i blagim zagonetnim osmehom, dok je na drugoj fotografiji na poleđini spomenika ta ista devojka obučena otmeno i smerno s tašnom u rukama.
Reč je o Mladenki Ž. Tomić, rođenoj 1914. godine, a preminuloj 1934. Dvadesetogodišnja žena bila je diplomirana učiteljica, a nadgrobnik pored te informacije sadrži i dirljiv epitaf s prednje (Ovde počiva nežnost mladost dobrota) i zadnje strane spomenika (U prvoj mladosti ruže njenog života su svele; Nestala je ko porlećna mirisna senka; Plačemo za njom iako je među anđele; otišla naša mila i lepa Mladenka).
Daljim istraživanjem uspeli smo da pronađemo pomen Mladenke u listu „Pravda“ od 13. avgusta 1934. godine na strani 13. gde je u odeljku Čitulja ožalošćena porodica objavila vreme smrti i datum i vreme sahrane preminule mezimice.
Zlatna slova za mladića
Drugi nadgrobnik, takođe beli mermer pravougaonog oblika s zvezdom petokrakom u ćošku i zlatnim slovima na sebi s prednje strane ima fotografiju naočitog mladića.
Epitaf kaže da „Ovde leži naš mili i nikada neprežaljeni sin jedinac, brat i ujak. Birimac Milan monotip livac rođen 18. februara 1933 – pogibe 14 aprila 1956. g. Stigao u svoje najlepše godine života uvek veseo vedar i odan, na svirep način oduze mu mladi život od nesvesnog šofera. Izdahnu na rukama svoje verenice…“.
O tragičnoj sudbini Milanovoj uspeli smo da nađemo trag i u „Borbi“ od 18. aprila 1956. godine na strani 8. gde je ožalošćena porodica u odeljku Lične vesti objavila tragičnu vest o Milanovoj pogibiji.
Oficir jugoslovenske vojske
Treći nadgrobnik, svetli granit bez uklesanih simbola na sebi s prednje strane ima četiri fotografije, od kojih jedna pripada muškarcu s brkovima u vojnoj oficirskoj uniformi, dok druge tri pripadaju ženskim osobama, a sa zadnje strane ima dve fotografije i to identičnu mušku fotografiju i nešto drugačiju fotografiju ženske osobe s prednje strane.
U pitanju je nadgrobnik porodice Dragomira Đ. Simonovića, oficira jugoslovenske vojske, žandarmerijskog poručnika i nosioca Albanske spomenice. Pored njega, tu su sahranjeni njegova žena Miroslava i ćerke Vera i Ilinka. Poručnik Dragomir rođen je 1. aprila 1883. godine, a preminuo je 1. avgusta 1934. godine.
Taj podatak smo pronašli i u „Službenom vojnom listu“ od 18. avgusta 1934. godine na strani 1310. gde je u odeljku Čitulja objavljena ova tragična vest.
Autor
